Published On: Пет, нов 28th, 2014

Опера „Лучија од Ламермура” на репертоару СНП

lucija_0

Трагична љубав Лучије и Едгарда

Оперска представа “Лучија од Ламермура” Гаетана Доницетија, биће изведена сутра у 19 часова на сцени “Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта. У улози Лучије је Дарија Олајош Чизмић, Едгардо је Саша Штулић, а у осталим су Васа Стајкић (Енрико), Бранислав Цвијић (Артуро), Горан Крнета (Рајмондо), Јелена Кончар (Алиса), и Игор Ксионжик (Нормано). Диригент је Микица Јевтић. Либрето за ову оперу о трагичној љубави између Лучије и Едгарда, сукобљеној с породичним интересима, написао је Салваторе Камарано, по роману Валтера Скота. Лик Лучије спада међу психолошки врло комплексне ликове, али је ова колоратурна улога изузетно захтевна и у певању, о чему сведочи и сцена лудила Лучије и каденца са флаутом. Ову оперу сматрају бисером белканто музке.

Проучаваоци Доницетијевих опера закључују да је он створио нови вокални стил, који није упропастио ниједног певача, наводи Константин Винавер и додаје: “Напротив, готово сви певачки фахови добили су нове задатке и нову прилику да заблистају кроз тумачење његових вокалних деоница. Лучија од Ламермура позната је пре свега по великом колоратурном опсегу насловне улоге, искориштеном у познатој сцени Лучијина лудила, коју могу отпевати само певачице које располажу добро развијеним колоратурним сопранским регистром”.

Каватина у другој слици опере, прави је бисер нежне и надахнуте лирике, са драматичним прелазом, како додаје Винавер, док је “велики дует са Едгардом по изузетној мелодијској инвенцији и оствареном расположењу дуго био незаобилазни узор за оперске композиторе. Дует Лучије и Енрика је распеван, али и снажан, драматичан, када то радња захтева, а певачки изузетно захвалан. Долазак Артура на венчање и хор гостију су пригодни и радо слушани. Популарни секстет представља прави врхунац опере, и поред квартета у ’Риголету’ је свакако најбољи ансамбл уопште.

Финале је убедљив, снажан, језгровит. Рајмондова арија својом распеваношћу плени, иако садржи језиву причу о убиству у брачној ложници. Долазак Лучије и такозвана ’сцена лудила’, познати су сваком љубитељу опере. Арија Едгарда у последњој слици опере спада међу најлепше у свом жанру”.

– “Лучија од Ламермура” садржи много искрене, надахнуте, мелодичне оперске музике, коју су само загрижени вагнеријанци или следбеници вериста одбацивали као шаблонску, недраматичну, некарактеристичну, лажну. Време је да се уметничка вредност мери оперским аршином, и да се схвати да Доницети није аутор неуспелих музичких драма, већ правих ремек-дела оперске уметности – закључује Винавер.

Н. Пејчић

dnevnik_ns_logo