Субота праведног Лазара и Празник Цвети у Саборном храму у Новом Саду

У суботу праведног Лазара, 31. марта 2018. године, литију  и празнично бденије, предводио је протопрезвитер-ставрофор Миливој Мијатов, архијерејски намесник новосадски први, уз саслужење братства Саборног храма и новосадских ђакона.

У  Цветну недељу, 1. априла 2018. године, када наша  Црква прославља  успомену на свечани улазак Господа Исуса Христа у град Јерусалим, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки господин Иринеј, началствовао је Eвхаристијским сабрањем, уз саслужење братства Саборног храма и новосадских ђакона.

У евангелској омилији владика Иринеј је поред осталог истакао: ,, … из имена празника наслућујемо садржај тог празника. Празник је описан у светом Јеванђељу и догодио се шест дана пре празника јеврејске Пасхе. Овај пут Господ у Јерусалим улази  као Спаситељ света, што је било проречено код Старозаветних пророка, али то многи нису разумели. Он долази као страдалник и слуга Господњи, а не као Онај који зида и руши земаљска царства. Народни назив за данашњи Празник – Цвети, описује свакако његову спољашњу, али свима нама драгу страну Празника. Зато и чинимо и литију уочи празника са децом, носећи у рукама врбове гранчице, будући да код нас нема палми.  Данашњи празник завршава подвиг Свете четрдесетнице и од њега па надаље улазимо у недељу страдања Христових. Он нема само историјску везу са празником Пасхе него и суштинску, будући да се кроз богослужбене химне празника, пројављује наговештај свеопштег Васкрсења. Господ у Јерусалим улази тријумфално, не случајно, а народ Га препознаје као Оног који доноси мир. Речи ,,Осана”, нису упућиване ником од Старозаветних пророка и праведника, осим Господу, као и речи ,,Благословен који долази у име Господње”, речи које се упућују само Месији. Народ се сабрао да види не само Господа Исуса Христа него и Лазара кога је Он васкрсао из мртвих. Као и свему осталом тако и у данашњем догађају, Господ у свој слави својој пројављује своју скромност, у Јерусалим улази ношен на магарету, показујући да је Његова слава изнутра у Њему а не нека спољашња манифестација. Исти овај народ ће за пар дана викати ,,распни га, распни”, али ће иза тога кроз покајање признати да су га без разлога издали. Сви ми смо позвани да празнујући данашњи празник унутра у срцу своме имамо непрекидно клицање ,,Осана, благословен који долази у име Господње.”